Знаете, как отдыхает вино?

Знаете, как отдыхает вино?
Сорок дней и ночей,
                      погруженное в сон,
то бормочет оно, то вздыхает.
Винодел
              на дубовые бочки глядел
и почтительно так
                          говорил винодел:
— Здесь вино отдыхает!..

Тише, тише!
       Здесь дремлет языческий бог!
Молодой и веселый
                              языческий бог
в тесной люльке дубовой вздыхает.
До чего ж ему крепко
                                 намяли бока!
Он еще им покажет себя,
                                      а пока
    он в покоях своих отдыхает.

Беспокойные сны его
                                  так неясны —
сорок дней и ночей
                             он какие-то сны
непонятные видит.
Но однажды,
              презрев этот сонный покой,
он о днище дубовое
                               двинет ногой
и на улицу выйдет.

У него вся рубаха расшита
                                           огнем,
и высокая
                черная шапка на нем
из бараньего меха.
Как швырнет он о землю ее
                                        сгоряча
и пойдет по дорогам бродить,
                                           гогоча
и шатаясь от смеха.

Приступая
            к язычески щедрым дарам,
будут жирных баранов колоть
                                         по дворам
и под окнами, шуму наделав,
он пройдет,
              выгибая насмешливо бровь,
ощущая, как бьется в нем
                                      крепкая кровь
виноградарей и виноделов...

Но пока в погребах ему зреть —
                                      в погребах,
где дощатый настил
                           виноградом пропах,
он лежит до поры, отдыхает.
Тише, тише!
             Здесь дремлет языческий бог.
Молодой и веселый
                             языческий бог
в тесной люльке дубовой
                                       вздыхает.

Доступные переводы

Знате ли како се вино одмара?
Четрдесет дана и ноћи
уроњено је у сан,
промрмља оно, па уздахне.
Винар
за храстове бачве брине
с поштовањем, и тако
говори винар:
Овде вино одмара се!

Тише, тише!
Овде дрема пагански бог!
Млади и весели
пагански бог,
у тесној храстовој колевци
уздише.

Зашто су му снажно
натукли бокове!
Он ће да им покаже себе,
али још, за сада,
почива у својим одајама.
Немирни снови његови
тако су нејасни,
четрдесет дана и ноћи
он некакве снове
несхватљиве види.

Али једном,
презирући овај поспани спокој,
он ће о дно храста
ударити ногом
и крочити на улицу,
у својој кошуљи, која је сва извезена
ватром,
и са високом
црном капом на њему
од јагњећег крзна.
Како ће он да је баци на земљу
брзоплето
и кренуће друмовима да лута,
кокодачући
и од смеха тетурајући.

Почеће
паганским великодушним даровима,
дебели овнови ће бити заклани
у двориштима,
и под прозорима, остављајући буку,
проћи ће
подругљиво накривљујући обрву,
осећајући да у њему куца
јака крв
виноградника и винара.

Још мало, у подрумима да сазри –
у подрумима
где се комеша до пода
мирис грожђа
засад лежи, одмара се.
Тише, тише!
Овде дрема пагански бог.
Млади и весели
пагански бог,
у тесној храстовој колевци
уздише.

Стороны света, 1959

Другие произведения

Вся поэзия