Диалог у новогодней ёлки

— Что происходит на свете? — А просто зима.
— Просто зима, полагаете вы? — Полагаю.
Я ведь и сам, как умею, следы пролагаю
в ваши уснувшие ранней порою дома.

— Что же за всем этим будет? — А будет январь.
— Будет январь, вы считаете? — Да, я считаю.
Я ведь давно эту белую книгу читаю,
этот, с картинками вьюги, старинный букварь.

— Чем же все это окончится? — Будет апрель.
— Будет апрель, вы уверены? — Да, я уверен.
Я уже слышал, и слух этот мною проверен,
будто бы в роще сегодня звенела свирель.

— Что же из этого следует? — Следует жить,
шить сарафаны и легкие платья из ситца.
— Вы полагаете, все это будет носиться?
— Я полагаю, что все это следует шить.

— Следует шить, ибо сколько вьюге ни кружить,
недолговечны ее кабала и опала.
— Так разрешите же в честь новогоднего бала
руку на танец, сударыня, вам предложить!

— Месяц серебряный, шар со свечою внутри,
и карнавальные маски — по кругу, по кругу!
— Вальс начинается. Дайте ж, сударыня, руку,
и — раз-два-три,
       раз-два-три,
     раз-два-три,
       раз-два-три!..

Доступные переводы

– Шта се дешава на свету? – Зима је просто.
– Зима је просто, мислите ви? – Мислим.
Та, ја и сам, како умем, стопе прогазим
У ваше куће заспале прерано.

– Шта ће после тога бити? – Биће јануар.
– Биће јануар, сматрате ви? – Да, сматрам.
Одавно ја већ ову белу књигу читам,
са сликама мећаве овај стари буквар.

– Како ће се завршити све? – Биће април.
– Биће април, сигурни сте? – Да, сигуран сам.
Већ сам чуо и ту гласину проверавам,
к'о да је данас фрула звонила у шуми.

– Шта из тога следује? – Следује живети,
шити сарафане, од цица хаље лаке.
– Ви сматрате да ће се све ово носити?
– Ја сматрам, да све ово следује шити.

– Следује, колико год мећава да кружи,
њени ланци и немилост века су кратког.
– Па дозволите ми, у част бала свечаног,
руку за валцер, госпођице, да вам пружим!

– Месец сребрни, лопта са свећом унутра,
и карневалске маске плешу – у круг, у круг!
– Валцер почиње. Дајте, госпођице, руку,
и – јен-два-три,
јен-два-три,
јен-два-три,
јен-два-три!..

- מָה מִתְרַחֵש בָּעוֹלָם? - זֶה רַק חֹרֶף רָגִיל.
- חֹרֶף רָגִיל, כָּךְ נִרְאֶה לְךָ? - כֵּן, כָּךְ נִרְאֶה לִי:
אֶל בָּתֵיכֶם הָרְדוּמִים כֹּה מֻקְדָּם תַּחַת שֶׁלֶג
הֵן גַּם אֲנִי מִשְׁתַּדֵּל לְחַפֵּשׂ אֶת הַשְּׁבִיל.

- מָה מְצַפֶּה לָנוּ הָלְאָה? שְׁמָמָה לְבָנָה?
- כֵּן, הַשְּׁמָמָה וְהַקֹר הָחָרְפִּי - זֶה הַצֶּפִי,
כִּי אָנוֹכִי כְּבָר מִזְּמַן מְעַלְעֵל לִי בַּסֵּפֶר
עִם אָלֶף-בֵּית שֶׁאֻיַּר בְּצִבְעֵי הַצִּנָּה.

- אֵיךְ יִסְתַּיֵּם הַסִּפּוּר? - יִסְתַּיֵּם בְּאַפְּרִיל.
- הוּא עוֹד יָבוֹא, כָּךְ אַתָּה מְקַוֶּה? - זֶה בָּטוּח:
הִנֶּה - לְפִי הַשְּׁמוּעָה שֶׁהֵפִיצָה הָרוּחַ,
כְּבָר מֵהַבֹּקֶר סִלְסֵל בָּחֻרְשָׁה הֶחָלִיל.

- מָה נַפְקָא מִנָּהּ מִכָּךְ? - נַפְקָא מִנָּהּ - לִחְיוֹת
וּלְחַיֵּט מִפִּשְׁתָן כָּל מִינֵי סָרָפָנִים.
- אַתָּה סָבוּר, עוֹד יִהְיֶה בָּהֶם צֹרֶךְ? - סְבוּרָנִי
כִּי חֲיָבִים לְחַיֵּט תִּלְבּוֹשׁוֹת קֵיצִיוֹת!

יֵשׁ לְחַיֵּט - כִּי לַמְרוֹת כָּל מוֹפַע הָאֵימִים
שֶׁמַּצִּיגָה הַסּוּ¬פָה - גַּם סוֹפָהּ עוֹד יַגִּיעַ.
לַיְלָה שֶׁל חֹרֶף צָעִיר, מָה נוֹתַר לְהַצִּיעַ?
אָנָּא - הַרְשִׁי לִי לַנֶּשֶף אוֹתָךְ לְהַזְמִין!

תַּחַת הַסַּהַר סוֹבֵב לוֹ מְחוֹל מַסֵּכוֹת,
וּמַעֲגָל שֶׁל נֵרוֹת כְּסוּפִים מֵאִירֵינוּ…
תְּנִי לִי, גְּבִרְתִּי, אֶת יָדֵךְ - וַלְס מַתְחִיל, אָז נֵצֵא נָא:
הָבָה נִרְקֹד וְנִרְקֹד וְנִרְקֹד וְנִרְקֹד…

Другие произведения