Скрипка висит у меня на стене...

Скрипка висит у меня на стене,
не играет —
пыль собирает,
а рядом смычок
и — тихо,
молчок.

Скрипка висит у меня на стене
грустная
и расстроенная,
потому что жизнь у нее неустроенная,
да едва ли уже устроится —
как уж тут не расстроиться.

Скрипка висит у меня на стене,
в стену врастая, —
нет, не знатного она роду,
скрипочка моя простая
(барышня из крестьянок,
артисточка крепостная
из хора) —
нет, не знатного она роду,
скрипочка моя простая —
не Страдивари
и не Гварнери —
скорее, деталь в интерьере
в этой квартире
(как, впрочем, и я).
А ведь если бы взять ее в руки,
в добрые руки,
в нежные руки —
уж какие бы тут полились
волшебные звуки! —

здрасьте, маэстро Моцарт,
маэстро Гайдн,
маэстро Бах! —

ах! —

вы посмотрите,
скрипочка ожила —

о ла-ла! —

ми,
вторая октава,
по квинтам,
вниз —

браво, скрипочка,
браво-брависсимо,
бис!..

Но скрипка висит у меня на стене,
не играет,
и лишь временами
в ночной тишине
чудятся ей эти руки,
добрые руки,
нежные руки.

(Так же, как, впрочем, и мне.)

Доступные переводы

Виолина ми на зиду виси,
не свира –
скупља прашину,
а поред ње гудало
немо свира тишину.

Виолина ми на зиду виси,
раштимована
и тужна,
судбина јој и није нека,
ал' тешко да јој има лека.

Виолина ми на зиду виси,
слепљена са зидом
не, није племенитог рода
виолиница моја проста
(госпођица међу сељанчицама,
хорска, међу сеоским певачицама)
не, није племенитог рода,
виолиница моја проста –
нити је Страдивари,
нити Гварнери,
али, као на завеси карнери
декорација је у ентеријеру

(уосталом, исто као и ја).

Али да је доспела
у праве руке,
чудесне тада
чули би звуке!

здраво, маестро Моцарт!
маестро Хајдн,
маестро Бах! –

ах! –

погледајте,
виолиница је оживела –

о-ла-ла! –

ми,
друга октава,
по квинтама,
ка доле –

браво, виолинице,
браво, брависимо,
бис!..

Али, виолина ми на зиду виси
не свира.
и само с времена на време
као да чујем јецај
у ноћној тишини
како дозива
те добре и нежне руке

(Уосталом, баш исто као и ја).

Violina visi na goli steni
Ne igra —
Prah nabira,
Ob boku pa lok
V tišini —
Smrtni molk.

Violina visi na goli steni,
Spominja na plačočo ivo
ne poje igrivo,
Saj življenje njeno je negotovo,
Nikoli več ne bo gotovo —
Žalosti se ne mora skriti zagotovo.

Violina visi na goli steni,
S steno združeni sta, —
Ne, ni kraljeve krvi,
Violin'ca moja preprosta
(Deklica kmečka,
Plašna sinička
iz zbora) —
Ne, ni kraljeve krvi,
Violin'ca moja preprosta —
Ni ne Stradivari
in ne Guarneri —
le kot detajl se vriše
v interjer te hiše
(prav tako, kakor jaz).

A kaj če le stremi po dotiku rok,
Ljubečih rok,
Nežnih rok —
O, kako bi nas očaral ta
Čaroben zvok! —

Pozdrav, maestro Mozart,
Maestro Haydn,
Maestro Bach! —

Ah! —

Poglejte,
Violina poje kot živa! —

O la-la! —

Mi,
Druga oktava,
Po kvintah,
Gre dol —

Bravo, Violin'ca,
Bravo-Bravissimo,
Bis!..

A violina visi na goli steni
Ne igra,
Le v hladni noči,
Ko ima le čas,
Sanja o dotiku teh rok,
Ljubečih rok,
Nežnih rok.

(Prav tako, kakor jaz.)

Другие произведения