Что я знаю про стороны света?..

Что я знаю про стороны света?
Вот опять, с наступлением дня,
недоступные стороны света,
как леса, обступают меня.
Нет, не те недоступные земли,
где дожди не такие, как тут,
где живут носороги и зебры
и тюльпаны зимою цветут,
где лежат на волнах кашалоты,
где на ветках сидят какаду...
Я сегодня иные широты
и долготы имею в виду.

Вот в распахнутой раме рассвета
открываются стороны света.
Сколько их?
Их никто не считал.
Открывается Детство
и Старость.
И высокие горы Усталость.
И Любви голубая дорога.
И глухие низины Порока.
И в тумане багровом Война —
есть такая еще сторона
с небесами багрового цвета.
Мы закроем вас,
темные стороны света!

Сколько есть неоткрытых сторон!
Все они обступают меня,
проступают во мне,
как узоры на зимнем окне,
очень медленно тают,
и вновь открываются
в раме рассвета
незнакомые стороны света.

Доступные переводы

Шта знам о странама света?
Ево поново, са доласком дана,
неприступачни делови света,
окружују ме, попут шуме.
Не, не ти делови
И не те земље,
где кише нису попут ових овде,
где је чудновато дрвеће,
и другачије цвета цвеће
где је неизмерна раскош природе
и где је лето шест месеци у години, —
Данас у виду имам другачије
Ширине и дужине.

У јутарњем разгртању хоризонта
Откривају се стране света.
Колико их је?
Нико није избројао.
Отварају се Детињство и Старост,
Отворају се Злоба и Бес,
море Нежности,
језеро Жалости
отварају се у раму прозора,
и забачене долине Порока,
и Љубави идиличан пут,
и у гримизној магли Рат, —
а постоји још и таква страна
са пурпурним небесима,
и реком која се зове Лета,
где живи скелеџија Харон...

О, колико свет има страна!
Све ме оне окружују
у мени се помаљају
као шаре на зимском прозору,
а онда ишчезавају
и поново се откривају у широком хоризонту освита,
непознате стране света.

Стороны света, 1959

Другие произведения

Вся поэзия